Jelena je tridesetogodišnja devojka koju je život neprijatno iznenadio saobraćajnom nesrećom kada je imala 18 godina. Dane tinejdžerskog perioda zamenila je bolničkim krevetom. U kolima punih ljudi, jedina je bila povređena. Imala je prelom jednog i povredu još dva pršljena, kao i oduzete noge, nije mogla da hoda.

– Nije važno zašto neko drugi, meni je bilo važno da znam zašto ja? – započinje priču Jelena Šijak, fitnes instruktor.

– Sreća u nesreći je to što je meni parče kosti koje je puklo pritiskalo kičmenu moždinu i vršilo blagu presiju, tačnije pritisnulo nerv Koji mi je oduzeo donje ekstremitete. To se videlo na rengenskom snimku. Dobra stvar je da kičmena moždina nije bila prekinuta – objašnjava Jelena.

Kako se nezgoda desila u selu u blizini Beograda, dok je bila na raspustu, prisetila se i najtežeg momenta tada.

– Brzo su me transportovali za Beograd i ja sam morala da javim roditeljima šta se desilo. To mi je najteže palo. Sada bih mogla sve to ponovo da prođem, samo da ne moram taj jedan razgovor da obavljam – priča dalje Jelena, fitnes instruktorka.

Nakon hitne operacije, Jeleni je ugrađen “aparat” koji je vršio funkciju gipsa, koji je stabilizovao pršljenove u nekom određenom položaju da bi oni lepo srasli. Fiksirao ih je. U pitanju su metalne šipke, poprilično debele, trodimenzionalne, kao male merdevine, kako je pokušala da nam slikovito prikaže Jelena. Taj “aparat” se posle izvesnog vremena izvadio, takođe operacijom, onda kada je odradio svoj posao.

– Neko vreme nisam uopšte osećala noge. Ležala sam u svojoj sobi i nisam mogla prste da pomerim. Nisam ni primetila kada se desio taj prvi pokret palca na nozi, samo znam da su svi u šok sobi počeli da vrište od uzbuđenja. Postepeno, prst po prst, uspela sam dve nedelje nakon operacije da se uz pomoć fiziotarapeuta podignem iz kreveta, da malo sedim. Nakon toga su me prebacili u rehabilitacioni centar, tamo sam ostala nekoliko meseci i na svu sreću izašla na obe noge – priseća se Jelena.

Nesreća se desila 30. jula 2005. godine, a iz rehabilitacionog centra je izašla oko 15. oktobra iste godine. Smatra se da je njen oporavak išao neverovatnom brzinom. U tom periodu Jelena je smatrala da optimizam i nada da će se nešto popraviti zaista igraju važnu ulogu, kao i sama porodica. Što se u njenom slučaju ispostavilo tačno.

Majka Jelene Šijak prva je bila pokretač pozitivne energije i nije dozvoljavala da se dovede u pitanje ćerkino ozdravljenje, to je jako uticalo i na njen oporavak. Kad se tako mladoj osobi desi neka stvar kao što je ozbiljna saobraćajna nesreća, ona ništa ne zna i lako može da padne pod uticajem okoline, zato je važno da su pravi ljudi tad u blizini. Ljudi koji dižu.

Godinu dana nakon udesa Jelena je skupila hrabrost i snagu da ponovo ode u to selo, ali je tamo doživela ne tako lepu situaciju.

– Nakon udesa, porodica dečka koji je upravljao kolima su se raspitivali da li ću ih krivično goniti, što meni nije padalo na pamet. U tom trenutku sam imala na umu samo da se što pre oporavim. Tek nakon godinu dana od udesa sam uspela da odem na mesto nesreće. Imala sam najbolju nameru. Želela sam da oprostim sve to, jer sam smatrala da će tako i meni biti lakše. Međutim, dečko koji je upravljao vozilom, to veče kad smo sleteli s puta, sedeo je pored mene u jednom lokalu i pravio se da me ne poznaje. To je bilo malo poražavajuće, ali dobro. Svačiji postupci govore o njemu samom – objašnjava Jelena.

Ova mlada žena je usput završila Građevinski fakultet, udala se i ozbiljno počela da se bavi fitnesom, koji joj je kako kaže spasio život. Ona pre fitnesa nije mogla normalno da funkcioniše, čak ni da sedi. Uz svaku svoju odevnu kombinaciju morala je da uklopi i mider za kičmu, što je, složićete se, malo opterećujuće za njene mlade godine. Uz sve to morala je da se nosi sa svakodnevnim aktivnostima i da nalazi način da sama sebe motiviše, da nastavi dalje.

Ljubav sa fitnesom je bila na prvi pogled onog trenutka kada je zakoračila u teretanu, sedam godina nakon udesa, a tome je prethodio jedan događaj.

Zapravo, još 2011. godine počela je u kući da vežba. Za početak, kupila je tegove i krenula da se njima zanima u granicama svojih mogućnosti. Međutim, nakon nekog vremena, nespretnim spletom okolnosti, nevezano za treniranje, pala je i doživela prelomom karlice, što je vuklo sa sobom strogo mirovanje tri meseca. Taj period Jelena naziva najdepresivnijim, ali je i iz toga izašla kao pobednik.

Čudno je kada se uvidi koliko u čoveku čuči snage koje ni on sam nije svestan dok ne dođe u određenu situaciju. Njen kvalitet života je bio umanjen, ona i dan danas živi pod bolovima sa kojima se srodila i prihvatila ih, ali je to ne sputava da vodi život kakav želi.

Podrška roditelja se opet podvlači i posle nove povrede, ali je ista zakazala kada se u njihovoj porodici pokrenula priča o Jeleninom treniranju, što nije iznenađujuće. S tim u vezi, ona je četiri godine krila od roditelja da je uopšte počela da trenira. Želja je bila prejaka, kao i njena volja da uspe, a u tom trenutku najveću podršku je dobijala od supruga, tadašnjeg dečka.

Uprkos svemu odlučila je da sluša svoje telo, prati organizam i dela u skladu sa tim. Ubrzo je njen život malo po malo bivao sve bolji i kvalitetniji.

– U životu je za sve potrebna volja. Najlakše je biti nesrećan, a najviše napora je potrebno da se kaže da vladaš sobom i da ti uzmeš život u svoje ruke. Borba je kod mene bila prisutna od starta, jer sam znala da će time meni biti bolje i lakše. Nalet energije koji dobijam kada je fitnes u pitanju je neobjašnjiv. To je jednostavno ljubav koje je prerasla u profesiju. Valjda to tako ide kada se posvetiš onome šta voliš. Ne bih tu ništa menjala – kaže Jelena.

Danas ova mlada žena motiviše sopstvenim primerom, pomera granice kako u fitnesu tako i u privatnom životu.

Živi ljubav iz snova, planira porodicu, vodi treninge (online i personalne), ima dosta klijenata, redukuje istima ishranu i živi život punim plućima. Ukoliko klonete duhom ili poželite savet od Jelene, možete da odete na njen sajt hocudabudem.fit, da se upoznate sa njenim radom i pomognete sebi.

– Sajt je nastao iz moje želje da pomognem ljudima koji prolaze kroz iste ili slične stvari. Putevi bez cilja, fitnes programi koji daju kratkoročne rezultate ili ih ne daju uopšte, rigorozne i mukotrpne “jo-jo dijete” i slično, za mene je to prošlost. Moj cilj nije samo to da promenim izgled vašeg tela, već da vas, kroz sprecifičan pristup ishrani i treningu, motivišem na konstantnu pozitivnu promenu i stil života koji će ostati i nakon naše saradnje- zaključuje Jelena, fitnes instruktorka.

Dobra stvar u svemu ovome jeste to što ova devojka radi srcem i tu ljubav prenosi na druge, a tada se jedino postižu rezultati, jer granice, na kraju svega, postavljamo mi- sami sebi. Hajde bar neka te granice idu u našu korist, jer treba uvek težiti tome da se legne i zaspi sa mirom, ako ne možete same, Jelena može da pomogne. Treba da budete zadovoljni sobom.

Pročitaj još:

Ona se svakodnevno bori sa OVOM dijagnozom, a ima samo jedno da poruči: Zavolite svoju bolest!

Život kao iz romana naučne fantastike: Ona je lepa, mlada i bavi se robotima!

Svirala je u Knez Mihailovoj, a sad mašta o Salzburgu: Ovo je priča Jovane Savić, devojčice sa violinom