Danas skoro da ne postoji osoba, ili je broj takvih vrlo mali, koja ne koristi android telefon. Uz te, takozvane pametne telefone dobijamo i mogućnost za posedovanjem većeg broja aplikacija za dopisivanje i veliki izbor društvenih mreža.

Mladi koji odrastaju u ovom periodu, sve više vremena provode “na telefonima”, a sve manje razgovaraju međusobno.

Danas se status u društvu gradi preko broja pratilaca i “lajkova”, odnosno sviđanja na Instagramu, Fejsbuku i ostalim društvenim mrežama. Tako dolazimo i do savremenih umotvorina “ako nešto nisi objavio na društvenoj mreži kao da se nije dogodilo”- živa istina. Zato se i tokom ručkova u restoranima više vide blicevi nego sam obrok.

Dopisivanja je uvek postojalo i imalo svoju čar, bilo u vidu pisama, bilo u vidu ceduljica u cveću, a danas, u vidu “stikera” na Viberu i ostalim aplikacijama za dopisivanje. Smatra se da se ipak može preneti emocija i na taj način onima koji ne znaju za drugačiji vid iskazivanja osećanja.

U vezi sa tim nameće se pitanje kako to utiče na naš/njihov vokabular, moć govora i koliko svo to dopisivanje zaista može da ima negativan uticaj na omladinu?

– Tehnologija je napredovala, samim tim i načini komunikacije. Dopisujemo se (skoro) uvek i svuda. Zato i ne možemo pričati o pozitivnom ili negativnom aspektu dopisivanja. Dopisivanje ne mora nužno da osiromaši naš vokabular ako nastojimo da se tokom usmenog izražavanja, koje stručnjaci i dalje smatraju najučestalijim oblikom komuniciranja, trudimo da budemo raznovrsni. Ukoliko aktivno čitamo, slušamo dobre govornike, radimo na kulturi svog govora, razvijaćemo vokabular nezavisno od dopisivanja- objašnjava komunikolog Slobodan Roksandić.

“Aj lav ju”- volim te,

“šoping mol”- centar za kupovinu,

“šerovati”- raširiti vest na društvenim mrežama,

“btw”- uzgred,

“thx”- hvala ti

“vrvt”- verovatno,

“kidaš”- baš si dobro uradio,

“sinovao je”- video je poruku, ali nije odgovorio,

“zab sam”- zaboravila sam i sl.

Ako sve gorenavedene fraze razumete, nije ništa strašno, sve su to skraćenica, kako iz našeg tako i iz stranog jezika i poštapalica koje su odomaćene u našem izražavanju. Posredno ili neposredno postoji velika šansa da se dođe u kontakt  sa svima njima. A ako pak, ne razumete ništa od pominjanog, znači da ste odrasli u nekim, takozvanim, srećnijim vremenima.

Možda zvuči zastrašujuće, ali je zapravo i oslobađajuće, jer uz manje reči mladi uglavnom sve postignu, lepo se dogovore. Može se reći da su današnje generacije ekonomičnije sa rečima.

– Treba razumeti vreme u kojem živimo. Ne znam koliko bi velike kampanje koje se bore za očuvanje pravopisa uvek bile uspešne. Treba čoveka pokrenuti da radi na sebi, na usavršavanju svog jezičkog izražavanja. Moj predlog bi bio sledeći: Hajde da ne koristimo strane reči kad u srpskom jeziku postoje zamene za koje svi znaju. Zašto bismo govorili ofis kad imamo reč kao što je kancelarija? U određenim sektorima, npr. u IT industriji, neke fraze praktično nemaju adekvatan prevod. Bilo bi pomalo smešno ako bismo i tada po svaku cenu tražili srpsku zamenu. U takvim situacijama treba obratiti pažnju da se pri kombinovanju srpskih i engleskih reči bude dodatno razgovetan kako ne bi došlo do nerazumevanja- priča komunikolog Roksandić.

Smatra se da je sve u redu dokle god naš jezik odgovara sredini u kojoj živimo i provodimo vreme i ako sve dogovore sklapamo tim istim jezikom sporazumevanja.

Roditelje najviše brinu priče da deca mogu da im postanu asocijalna konstantnom upotrebom društvenih mreža i aplikacija za dopisivanje.

– Ima u tome istine. Opasnost leži u činjenici da će ta deca kada porastu morati usmeno da se izražavaju u raznim važnim životnim prilikama kao što su: usmeno odgovaranje, polaganje ispita, razgovori za posao, razne prezentacije na poslu itd. U većini tih situacijama oni neće moći da se oslone na društvene mreže- zaključuje Slobodan.

Ono što može da se uradi i što se može reći da je zadatak svih malo starijih generacija rođenih u nekim  drugim vremenima, jeste, da se ističe značaj govora, da se dosta čita, sluša i razgovara.

Pročitaj još:

Vreme je da razjasnimo pravopisne nedoumice: Da li sumljate ili sumnjate?

Čitaj kao što je napisano: Ovo su strane reči u srpskom jeziku!

Vežbajte mozak! Rešavajte zagonetke i zadatke iz matematike