Ona je dizajnirala “Uteroskop”, aparat pomoću kojeg će se raditi bezbolne intervencije na grliću materice.

Aleksandra živi u Francuskoj i dizajner je medicinskih pomagala. U saradnji sa lekarima, ali i članovima porodice koji su već osmislili neke patente, došla je do rešenja za svoj izum.

Ona za “Blic” priča kako je uopšte došla na ideju za izum i ko joj je u svemu tome pomogao.

Koristimo instrumente pronađene još davne 1879.

– Svi zaštitni elementi su odgovor na pitanja i želja ginekologa sa kojima sam komunicirala. Prethodnih godinu dana proučavala sam anatomiju materice, kao i instrumente i aktuelne metode. Iznenadila sam se grubim instrumentima i načinom na koji se primenjuju. Prosto je neverovatno da toliko naprednih tehnologija postoji, da se svakodnevno koriste kao luksuz i komfor, a da su oni važniji nego instrumenti u medecini. Mi i dalje koristimo nehumane i zastarele metode. Neki od njih se koriste još od 1879. godine, kao na primer metalni dilatatori po Hegaru. I zato mi je drago da se o mom izumu pročulo i u Srbiji, jer je ova inovacija za mene veliki napredak za ženski svet – objašnjava Aleksandra.

Uteroskop je napravljen od plastike i štiti od povreda, perforacija, unošenja bakterija i smanjivanje bola tokom ginekološkog pregleda.

– Njegovim korišćenjem može se izbeći upotreba totalnih anestezija, ali i odlazak u operacionu salu, jer se pregled ovim pomagalom može obaviti u ambulanti. Može se koristiti za obične preglede i, naravno, za veće intervencije, kao što je cista na materici, ginekološki karcinomi, kiretaže. Uteroskop zadržava otvoren kanal grlića materice i zato štiti matericu, jer se tako izbegava direktan kontak i obezbeđuje da intervencija prođe bez bilo kakvih neželjenih efekata – ističe Aleksandra.

Proizvodnja će biti u Srbiji

Proglašenju za patent godine prisustvovalo je više od 300 privrednika i bankara iz celog sveta. Već su tada potpisani brojni ugovori. Za proizvod su zainteresovane brojne zemlje EU, ali i ostatka sveta, a prvi uteroskopi već su isporučeni Švajcarskoj. Međutim, Aleksandra je odabrala da se ipak u Srbiji krene sa fabričkom proizvodnjom.

– Moj izum finansira Francuska banka za razvoj inovacija, a za konstrukcioni projekat specijalnih alata i njihovu proizvodnju je angažovana kompanija “PM inzinjering” iz Čačka koja mi sa njenim stručnim timom daje podršku za proizvodnju svih tih elemenata. Proizvodnja uteroskopa počeće u firmi “Spektrum” iz Čačka. “Biznis medijacija” je firma koju sam odabrala i predložila da organizuje proizvodnju i izvoz – kaže Aleksandra za “Blic”.

Njen plan je da se u Srbiji proizvode i izvoze sve potrebne količine širom sveta sa proširivanjem kapaciteta koji mogu biti milionski, jer se godišnje u svetu obavlja između 300 i 400 miliona intervencija na materici.

– Nadam se da će mi i država Srbija izaći u susret nekim subvencijama za proizvodnju i izvoz – iskrena je ova dvadesetdvogodišnjakinja.

Nije prvi pronalazač u porodici

Na pronalaženju ovog aparata pomagali su joj i članovi porodice, koji već imaju patentitrane izume.

– Moji stariji članovi porodice još osamdesetih godina u Francuskoj su unapredili tehnologiju iz oblasti telekomunikacija. Celog života su me učili da razmišljam samo o stvarima koje ne postoje i koje će koristiti bar 10 do 20 odsto populacije iz bilo koje oblasti. Opredelila sam se za medicinu – priča Aleksandra.

Trenutno radi na sledećem patentu, histeroskopu, koji će biti patentiran i zaštićen za oko mesec dana. I na ovom patentu metalni deo će biti zamenjen plastičnim, a interesantna je činjenica da će instrument za jednokratnu upotrebu biti povoljniji i do 50 odsto od samog procesa sterilizacije instrumenata koji su do sada korišćeni višekratno.

– O histeroskopu ne mogu trenutno reći više, jer to nije moj patent, a u toku su pregovori o integrisanju dva instrumenta u jedan gde se traži moja saglasnost. Oblikujem trenutno nove ideje i posvećujem se zdravlju žena, koje je neverovatno zapostavljeno – zaključuje Aleksandra.