Kako i sama navodi, vagala je šta joj je u tom trenutku najvažnije u životu. Želela je da ima nekoga svog kome će da pruži nesebičnu ljubav i pažnju, pa je odlučila da veštačkim putem postane mama. S obzirom na to da Nije imala dečka, ni muža, morala je dobro da se raspita u kojoj državi zakon dozvoljava da bez partnera uradi vantelesnu oplodnju. Tako se odlučila za Makedoniju.

– Razgovarala sam sa drugom i pričali smo o tome da mi on bude donor, ali tu ima mnogo faktora zbog čega to nije dobro. Sa jedne strane bilo bi problema oko papira kada se dete rodi, a sa druge i taj psihički momenat kod njega kada zna da ima svoje dete tu u blizini. Pristala sam na sve što želi, i da viđa ili ne viđa dete, kako god on hoće, ali ipak nije mogao i ja ga potpuno razumem. Pronašla sam kliniku u Skoplju i otišla – kaže Ana.

Ka ostvarenju svog cilja išla je potpuno sama, gotovo uvek autobusima iz Beograda do Skoplja, i istima se vraćala nakon završenih analiza ili tretmana.

– U klinici sam imala prvi susret sa embriologom Bobanom Janevskim i predočio mi je kako stoje stvari, budući da oni nude anonimne donore. Ja sam odabrala Danca, programera koji ima plave oči i plavu kosu. Kupila sam količinu sperme za tri puta i krenula u proces. Prve dve inseminacije mi nisu uspele, pa sam otišla na vantelesnu oplodnju – priča Ana.

Ono na šta ona stavlja akcenat i što savetuje svim ženama koje se odluče za ovu intervenciju jeste psihološko savetovalište. Kako naglašava, to je ključ uspeha vantelesne oplodnje.

– Smatram da većina vantelesnih ili inseminacija ne uspeva, ne zbog fizičkih, nego psihičkih poteškoća. Išla sam tri meseca na razgovore, pažljivo slušala savet stručnjaka, ali i sebe rasteretila teških priča. Uzela sam sav godišnji koji sam imala i sedala sam kod kuće, gledala lagane filmove, čitala isto takve knjige i išla na kafu samo sa ljudima koji mi odgovaraju i za koje znam da me neće opteretiti problemima. Rekla sam da neću kriviti sebe ako ne uspem da zatrudnim, bodriću se da sam dala sve od sebe, ali da nije bilo suđeno i posvetiću se drugim životnim stvarima – priseća se Ana uz naglašavanje koliko joj je psihički momenat bio važan, u smislu da nema nikakvih presija i nerviranja.

A kada je ohrabrila sebe i postigla unutrašnji mir, sama je išla do Makedonije i nazad. Uvek autobusom i gotovo nikada u pratnji nekoga ko bi joj bio podrška.

– Zakažu mi pregled ujutru u Skoplju, uveče krenem autobusom iz Beograda i sutra kada završim sve, od prilike oko 13.10 sati sednem ponovo na prevoz i vratim se u Beograd. Nije mi bilo ništa teško, iako se dešavalo da za dva dana moram ponovo da se vratim u bolnicu – priča ova hrabra žena.

Da je na putu do ostvarenja sna ništa nije moglo pokolebati i koliko je čvrsto želela dete, možda najbolje pokazuje momenat njene smirenosti kada je trebalo da ode na vantelesnu oplodnju.

– Sećam se, bio je 7. februar, četvrtak uveče. Sela sam u autobus i u Skoplje stigla ujutru direktno u bolnicu, gde sam popila kafu da se malo odmorim. Posle toga sam primila anesteziju da bi mi izvadili jajne ćelije i malo sam ležala. Nakon toga sam ustala i naravno odmah se uputila na autobusku stanicu, tako da sam već u petak uveče spavala u mom krevetu. Sutradan je trebalo da me pozovu i kažu kakvi su rezultati i javili su mi da je sve u redu i da imam dve super jajne ćelije. U ponedeljak ujutru sam otišla kolima sa drugom i drugaricom ponovo u Makedoniju i kada su mi uradili vantelesnu oplodnju ležala sam tačno dva sata u krevetu, nakon čega sam sela u auto i uveče ponovo spavala u mom krevetu –  objašnjava Ana i navodi da je prve dve nedelje posle toga mirovala i da se nije izlagala nikakvom fizičkom radu. Na kraju je trudnoću iznela bez ikakvih problema.

Danas je samohrana majka predivne troipogodišnje devojčice Antonije, a i pored svih obaveza nije joj uopšte teško da je sama podiže.

– Smatram da je u životu sve stvar dobre organizacije. Žao mi je što Antonija dolazi prva u vrtić, a odlazi poslednja, ali organizujemo se. Prvih dana nakon porođaja je uz mene bila najbolja drugarica Đurđa, ali posle sam se navikla na sve. Nas dve smo same, sve same radimo, a ja sam bila toliko zadovoljna da ni jedne sekunde nisam rekla da mi je nešto teško, čak ni buđenja usred noći da je podojim, presvučem i slično. Čini mi se da sam se psihički pripremila na sve, usredsređena sam potpuno na nju i ništa mi nije teško da uradim da bi ona uživala i da bi joj bilo lepo – priča Ana sa osmehom na licu.

Takođe, Antoniji već priča kako je nastala i ona zna da je njen otac negde u Danskoj. Ono što je Ani najbitnije jeste da nauči dete da ne sluša priče okolo, već da bude svesna da je mama nju zaista želela i da je upravo plavooka devojka ostvarenje njenog životnog sna.

– Mislim da joj pružam više pažnje i ljubavi nego što dobiju neka deca u kući gde su oba roditelja. Ja sam usredsređena na nju i sve bih uradila da njoj bude savršeno. U njenom okruženju nema ni svađi ni ružnih stvari, ona je od toga oslobođena. Sa druge strane, viđa moje drugove i ima muškarace oko sebe, a vidi se da voli muško društvo i ne nedostaju joj sa te strane. Takođe, ona nema babu i dedu da je čuvaju, kada ja radim vikendom ona je kod komšinice, pa se i u tim stvarima nekako čeliči pre druge dece – kaže Ana, navodeći da je Antonija od one dece koja se brzo “uvuku pod kožu”, pa je tako postala miljenica mnogih prijatelja i komšija.

Ana u svom okruženju ima potpunu podršku prijatelja i ljudi koji je vole. Smatraju da je to najhrabrije i najhumanije što je mogla da uradi. Ipak, nađe se i neko ko ima negativan stav, pa i prokomentariše neke neumesne stvari poput onih: “Morala si da ideš dole da radiš, kao ne možeš kod nas”.

– Rekla  sam mu da zbog takvih kao što je on sam i otišla dole, Bože me oprosti, nije lepo ali takvi ne treba da se množe – opasna je Ana.

Ali ko bi još trebalo da živi za komšiluk i tračeve? Ona je danas žena koja ima kuću punu ljubavi, mira i spokoja. A komšiluk neka priča.

Pročitaj još:

Vantelesna oplodnja više nije bauk: I iz epruvete se rađaju zdrava deca

Priprema i procedura za vantelesnu oplodnju

Prednosti odlaska u inostranstvo na vantelesnu oplodnju