Danas se svuda na svetu obeležava “Svetski dan izvinjenja”.

Iako smo svi uglavnom svesni da bi ovaj svet bio mnogo lepši kada bi mogli uvek da izgovorimo ovu magičnu reč, i dalje često to ne radimo. Čak nekada tvrdoglavo nastavljamo da branimo svoje mišljenje ili delo, bez obzira na to što smo svesni da nije ispravno.

Zašto je ljudima toliko teško da kažu izvini?

– Zato što nisu navikli da priznaju da je njihovo izvinjenje u stvari greška koju su napravili. Bitno nam je da uvek budemo u pravu, a reč izvini je u stvari priznanje krivice. Mnogi od nas misle da je to gaženje po sopstvenom stavu i ličnosti, a upravo je suprotno – kaže sociolog Ratko Božović.

Ipak, dešava se da kada skupimo hrabrost, pogledamo istini u oči i konačno se nekome izvinimo, naiđemo na nerazumevanje ili još gore neprihvatanje onoga što smo rekli.

– Reakcija na izvinjenje i da li će biti prihvaćeno zavisi od toga kakva je druga strana. Ovde je moral vrlo bitan faktor i samoodređenje ličnosti. Ukoliko je izvinjenje nešto što je postalo obrazac nakon bilo kakve prevare, koja se stalno ponavlja, onda to nema nikakvog smisla i druga stana će to osetiti. Ukoliko “izvini” potiče duboko iz karaktera, priznavanja krivice i žaljenja, onda bi trebalo da bude prihvaćeno – objašnjava Ratko.

Iako izvini može da bude rešenje za mnoge probleme i na ovaj način ponekad uspemo da izbegnemo neprijatne situacije, stručnjaci kažu da nije uvek pametno izvinjavati se, ukoliko zaista to ne mislimo ili osećamo.

– Često se dešava da ljudi kažu “izvini” da bi se postigao neki kompromis i zarad “mira u kući”. U ovom slučaju se uglavnom vodimo onom starom izrekom “pametniji popušta” i to je sasvim u redu ako je situacija bezazlena i ide do neke granice. Ukoliko se ovo stalno dešava i u ozbiljnim situacijama, tome mora da se stane na put. Sve što je neiskreno, postaje formalno i u jednom momentu će vam se neizbežno smučiti – navodi Ratko.

Sa druge strane, trener za lični razvoj Dragana Stojić navodi da se ljudi izvinjavaju jer je to po bontonu. Takođe, ona smatra da ne znači svako izvinjenje da je čovek pogrešio, već da samo ima suprotan stav od sagovornika.

– Ljudi se obično ne izvinjavaju jer bi tako priznali svoje greške, a to je ono što ne vole da rade. Nikoga ne bi trebalo da teramo da se izvini, ali je u redu da imaju uvažavanje i da primete da je njihovo razmišljanje u neskladu sa suprotnim. Tim što će izgovoriti “izvini”, čovek će pomoći i sam sebi – kaže Dragana.