Get Even More Visitors To Your Blog, Upgrade To A Business Listing >>

Robija lakša od rada po kazni

Novinarka politike dorotea carnic je proucavala ovih dana koliko i kako se u srbiji izdrzava kazna Rada u javnom interesu:
ZA DESET GODINA 8.300 SRBA UMESTO ZATVORA IZABRALO RAD U JAVNOM INTERESU
Trenutno 179 osoba odrađuje svoje zatvorske ili novčane kazne po principu – Osam Sati Rada jednako je jednom danu iza rešetaka ili 1.000 dinara
Otkako je pre deset godina u naš zakon uvedena mogućnost da se zatvorski dani odsluže društveno-korisnim radom, više od osam hiljada građana izabralo je da na ovaj način okaje svoje ogrešenje o zakon.
– Prva kazna rada u javnom interesu upisana je u matičnu knjigu povereničke službe 18. januara 2007. godine. Do sada je izrečeno 3.275 kazni rada u javnom interesu za krivična dela i 5.092 za prekršaje. Trenutno se izvršava 179 kazni rada u javnom interesu – kaže za „Politiku” Slavica Radovanović iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Kazna rada u javnom interesu izvršava se tako što se osuđeni upućuju kod poslodavaca s kojima je zaključen ugovor. Oni zatim obavljaju lakše poslove u trajanju od osam časova dnevno. Mogu da rade u javnim komunalnim preduzećima, muzejima, pozorištima ili bolnicama.
– Reč je o ustanovama koje ne ostvaruju finansijsku dobit, već se njihova zarada sliva u budžet grada ili države. Zakon je jasan u tom smislu i kazna u javnom interesu ne može da se odsluži u privatnom preduzeću ili kompaniji – navodi Slavica Radovanović.
Nadzor nad ovim postupkom obavlja poverenik Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Poslodavac omogućava uslove rada i neposredno nadgleda rad osuđenog, dok poverenik nadzire i osuđenika i poslodavca. Poverenik na osnovu procene kvalifikacija, sposobnosti i znanja osuđenog odlučuje u koju će ustanovu otići „po kazni”.
Ako osuđenik ne ispunjava obaveze, poverenik o tome obaveštava sud, koji preostali deo kazne preinačava u zatvorske dane. Osam sati rada isto je što i jedan zatvorski dan. Kad je reč o novčanoj kazni, osam sati rada jednako je 1.000 dinara.
Kazna rada u javnom interesu može da traje od 30 do 360 sati. Najčešće se izriče za krivična dela krađe, lakše povrede, ugrožavanja sigurnosti, učestvovanja u tuči, uništenja ili oštećenja tuđe imovine, šumske krađe, neovlašćene proizvodnje i trgovine drogom.
– Prednost ove vrste kazne je to što osuđeni ostaje u društvenoj zajednici, ne prekida mu se radni odnos, bavi se besplatnim radom. Time se i rasterećuju zatvori i ovaj način predstavlja uštedu za društvo – zaključuje naša sagovornica.
Jedan zatvorenik Srbiju košta oko 15 evra dnevno. U Francuskoj je taj broj i do deset puta veći, pa je razumljiva potreba da se boravak u zatvoru zameni drugim zakonskim rešenjem kad god je to moguće. U svetu, ova alternativna kazna veoma je popularna, ali u Srbiji mnogi i dalje biraju zatvor radije nego, na primer, da čiste ulice. Dok Srbi sa simpatijama prepričavaju vest da je negde u svetu neka filmska zvezda ili javna ličnost primorana na stotine sati društveno-korisnog rada, oni sami, ako se nađu u sličnoj situaciji, vrlo se nerado odlučuju za ovaj vid kazne.
Prema podacima koje je nedavno izneo Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, taj sud je od 1. marta 2014. izrekao 2.223 kazne rada u javnom interesu umesto novčane, što čini tek 1,12 odsto svih izrečenih zamena kazni, kojih je u protekle tri i po godine u ovom sudu bilo 198.142.
Neka krivična dela ili prekršaji zaista nisu baš za odlazak u zatvor, ali ne mogu ni da budu oprošteni. U Americi, na primer, ima više ljudi u zatvoru nego nastavnika u srednjim školama. Tamo ljudi mogu da završe iza brave iz gotovo neverovatnih razloga, kao što su kršenje zakona o imigraciji ili zaštiti životne sredine. U anale je ušao i slučaj da su trojica Amerikanca osuđena na po osam godina zatvora zato što su uvozila jastoge iz Hondurasa koji su bili upakovani po honduraškim, a ne po američkim zakonima, odnosno u plastičnim kesama, umesto u kartonskim kutijama. Ti ljudi nisu ni znali da ovaj zakon postoji. Jedan par osuđen je u Americi na po dve godine zatvora zbog vođenja ljubavi na plaži.

Po kazni radili Berluskoni, Boj Džordž, Naomi...

Bivši premijer Italije Silvio Berluskoni radio je godinu dana u staračkom domu kako bi odslužio kaznu zbog utaje poreza. Britanska pop zvezda Boj Džordž na ovaj način je odradio kaznu zbog posedovanja droge. I manekenka Naomi Kempel odužila se za svoje grehe čisteći javne površine. Rad u javnom interesu u trajanju od čak pet godina bio je zbog pronevere izrečen jednoj službenici Ministarstva odbrane Rusije.
Košarkaš Denis Rodman morao je da odradi kaznu za neplaćanje alimentacije, a pevač Kris Braun, poznatiji po tome što je pretukao pevačicu Rijanu, proveo je 1.400 sati u društveno-korisnom radu.
Statistika kazni rada u javnom interesu za krivična dela
2012. godina – 209
2013. godina – 253
2014. godina – 351
2015. godina – 368
2016. godina – 144


This post first appeared on I Zatvor Je Za Ljude, please read the originial post: here

Share the post

Robija lakša od rada po kazni

×

Subscribe to I Zatvor Je Za Ljude

Get updates delivered right to your inbox!

Thank you for your subscription

×