Prošla su vremena kada je Beograd veličao imena poput Đure Jakšića, Milovana Glišića ili Vojislava Ilića, dok su oni ostavljali neizbrisive tragove u srpskoj književnosti. Već dugo na mestu legendarne kafane “Dardaneli“, srpskog i beogradskog “Monmartra“ leži samo uspomena.
Pretočene u zgradu današenjeg Narodnog pozorišta, zidine Samo ponekad podsete da su sa ovog mesta vaskrsavale nove iskre kulture koja će obeležiti južnoslovensku modernu. A ona iskonska beogradska boemija, kao da se pod nasipima asfalta, čeličnih konstrukcija i tranzicione armature, pomalo povukla, izgubila ili makar privremeno sakrila, dok “oluja ne prođe“. Ipak, vrlo rado, turisti, i oni koji su Beograd saznavali kroz Kaporove “Folirante“ i “Legendu o Taboru“, zažele da osete duh vremena koje je ostalo samo u naznakama.

Skadarlija, oaza prošlosti

Osetiti duh Beograda, a ne prošetati legendarnom Skadarskom ulicom, gotovo je nemoguće. Skoro pola kilometra, iz savremenog konteksta izmeštene trase, nalazi se u strogom centru Beograda. Kako je sav umetnički kružok nekada bio skoncentrisan na ovom podneblju, nimalo ne čudi to što je upravo ovde i bilo mesto okupljanja beogradske elite. Do danas je ova ulica ostala popločana turskom kaldrmom, zadržavši tako autentičan izgled iz 19. veka. Iako u 21. veku, u ovoj ulici u kojoj kafane rame uz rame “poziraju“ sve više možemo sresti strane turiste, još uvek se, u predvečernjim časovima može osetiti miris davnih epoha. “Tri šešira“, “Dva jelena“, “Ima dana“ neki su od naziva koji evociraju nostalgična osećanja. Neretko se dešava da prenoćište u centru Beograda zatraži i veći broj ljudi nego što je to prestonički kapacitet, upravo zbog blizine boemske četvrti o kojoj se i širom Evrope nadaleko priča.

Na raksršću epoha

Nije samo Skadarlija mesto koje centar Beograda čini simpatičnim, dopadljivim mestom za proletnju i jesenju šetnju. Iako kažu da su vrapci, ti sićušni simboli grada Dveju Reka, odavno prebegli u prirodnija staništa, ipak se Beograd nije toliko transformisao, koliko bi neki možda želeli. Beogradska industrija piva, smeštena kao spomenik pivarstva u kom su prednjačili gospoda Apel i Vajfert, danas je svedok vremena kada su pivari i kafedžije prisno sarađivali. Pekari, poslastičari i pivari i danas, provlačeći zanatstvo kroz moderne tokove “craft” pristupa, posluju širom Beograda. Sve je više pivnica sa desetinama vrsta piva, u koje bez obzira na godine, navraća i staro i mlado. Beograd je veliki univerzitetski centar, pa smeštaj u Beogradu često traže studenti, ali nisu retke situacije da svoja prestonička hodočašća, u svrhu razmene gradskih iskustava, sebi priušte i mladi željni upoznavanja Srbije.

Beograd, grad provoda

Lome se koplja oko toga da li je rečenica da je Beograd Grad stvoren za noćni život pomalo izmitomanisana. I dok neki staju u odbranu “klabinga”, drugi govore kako su boemska vremena davno prošla. Hiljade hrvatskih studenata koji su nedavno posetili srpsku prestonicu, svedoče o tome da ipak ima nečega inspirativnog u gradu sa najzanimljivijim strateškim položajem na Balkanu. Na ušću dveju reka, gde vekovima flertuju Sava i Dunav, splavovi su noćnim lumperajima odenuli novo ruho. Zbog toga se ne treba začuditi kada u po noći, šetajući pored reke, osetite kako iznad beogradskog neba “kulja” zabava.