Dakle bili smo…
Moja draga supruga, naš divni klinac i ja dojurili smo odmah poslije posla, ranije jednostavno nismo stigli. Prvi dojam OK. Čist dizajn sa naglaskom na industrijski stil. Klasična kombinacija drveta i metala isprepletena kroz cijeli lokal ali sve sa mjerom. No ne prezivam se Mikulec pa ću prijeći na bitno…
Related Articles
Ovo mjesto će vas podsjetiti na ono što nas je vulgarni konzumerizam isprogramirao zaboraviti a to je da nije bitno KOLIKO nego ŠTO i KAKO. Sada vjerojatno večina ljudi misli da će tu dobiti neki slider sa fancy nazivom i da će ih opalit po džepu. Naprotiv. Do suza radosnica mi je drago reći da će te u Lars&Sven dobiti BURGER. Da, ni manje ni više od onoga po što ste došli.
Svi koji me znaju, znaju da me ima za dva poštena čovjeka i to easy pa će njima nastavak ovog posta biti tim značajniji a svima koji me ne znaju velim ovako – hranu volim, volim je pripremati, volim je nabavljati, volim je jesti…meni je to ozbiljna tema i sa klopom se ne šalim.
Na iznimno customer friendly pultu za preuzimanje narudžbi vrlo brzo usprkos tome što je prvi dan, što klinac od 6 godina ima svoju viziju burgera, što ni mi kao mušterije nismu ufurani u to što i kako, što nisu sve stvari još ni unešene u program, naručiš klopu i dobiješ svoj buzzer. Da dobiješ malu spravicu koju nosiš sa sobom na stol i to čudo fakat zasvijetli i zazvoni u tom trenu kada je tvoja narudžba spremna (vani je to normalna stvar al u Hrvatskoj 2019 to je u rangu Star Treka) i možeš je pokupiti na pultu za preuzimanje narudžbi. Fora stvar, smanjuje gužvu oko pulta i puno je, kako da kažem, ljudskija od onih brojomata gdje imam osjećaj ko da sam u banci pa samim time gubim tek.
Naravno da sam naručio Črnog Gada (u Hrvatskoj Crna guja) i stiltao se ali istovremeno i razveselio pa mogao bih reći i ostao pomalo ganut kada me čovjek pitao kako pečen burger želim. Medium. Promrmljao sam usplahireno ko tinejdžerka poslije prvog kissa još uvijek pun nevjerice da ma netko u Zagrebu u 2019 godini konačno pitao kako pečen burger želim.
Dva Črna jedan medium i jedan well 2 puta krumpirići, Cola, Jamnica i ERIK dječiji meni (sa poklonom za klinca i to boljim od Happy Meala) sa modifikacijom burgera bez ikakvog povrća sa šnitom sira. To je bila narudžba. Zapravo nakon nekoliko minuta prezentiranja svega što sam online mogao skupiti o Lars&Sven-u mojoj boljoj polovici i mali buzzer se javio. Bog ga blagoslovio!! Veselo poskočim, sad ko me zna valja se od smijeha jer da se ja odlijepim od majke Zemlje potrebna je više magija nego fizika ali jesam, i pokupim tri tacne i eto me nazad za stolom.
Iskreno, jer cijeli je post takav gledam Črnog Gad-a i mislim si nekak sam zamišljao veći burger. E sada se vraćam na ono nije bitno koliko nego što i kako. Dakle burger je najnormalnije veličine. Nije onaj kržljavac iz Mekića nije ni BurgerKingovac al nije ni ko ona steroidna provala iz MekPersa. Burger normalne veličine popraćen jednako normalnim (veličinom) krumpirićima. Pa u čem je fora čovječe da su oni onda 4 godine zaredom najburger Ljubljane?! Zagrizem onako muški u to crno pecivo, Cheddar, pancetu i burger od Black Angusa…
Da mi oprostite na izričaju ali JBT!! Prvo dragi čovječe, jer ime ti ne znam, koji si me pitao kako pečen burger želim – hvala ti. Bez prekenjavanja ti hvala jer em sam dobio zaista i stvarno medium burger, em je taj burger bio ukusan u tri pikse marmelade em ga stvarno taj umak od smokava baca u tako delikatni balans da te samo vuče da zagrizeš još i još i još… To je otprilike i razlog zašto niti jedne jedine slike nemam jer sam ko djevica bil uzbuđen i jednostavno sam od uzbuđenja zaboravio evidentirati divotu koja je Črni Gad. BTW čim se pojavi prilika budem par fotki okinuo i nadopunio post
Dobro mi došli u Hrvatsku, u Zagreb, u kvart, dragi moji Lars&Sven-ovci – dobro mi došli. Pecivo, da sad kužim jedan intervju koji sam čitao sa gospodinom Novakom u kojem je rekao da je pecivo jako bitno. Je jako je bitno i jako sjajno, mekano, sočno ali dovoljno porozno da zadrži 95%+ umaka u burgeru. Krumpirići – reći će ljudi kaj pomfri ko pomfri. Kaj kad nije. Ne znam kaj s njim rade i kako ga peku i sigurno je stvar kaj ga ne zamrzavaju ali pomfri je hrskav ali krumpirast. Znam zvuči glupo ali nemrem bolje objasnit.
Onaj intervju što sam ga spomenuo…u njemu je gospodin Novak rekao da je cilj ne napraviti Ferrari nego Golf, imati zadovoljnu mušteriju za razumnu cijenu. Gospodine Novak reći ću to, kao i Vi, automobilskom analogijom – da je Golf dobar ko Črni Gad Ferrariji bi letjeli na mlazni pogon prije 20 godina. Daleko ste vi iznad Golfa u toj analogiji sa svojim burgerima i samo ustrajte na tome.
Rezime svega Ja sam živina od čovjeka i jedan Črni sa jednim krumpirićima me zasitio, da bio sam sit od burgera. Tome smo se supruga i ja najviše čudili jer nas je onaj davno prije spomenuti konzumerizam navikao da burger mora biti u lepinji da bi bio “dovoljan” ili moram uzeti bar dva ili više. Vidi vraga nema potrebe. Supruga, klinac (koji je BTW u još jednom skoku u razvoju pa jede ko termit) i ja (vidila me ekipa za pultom koliki sam) smo bili siti. Siti, sretni, oduševljeni, iznenađeni…
Ono kaj sve zanima, a na početku sam objasnio da je to krivi pristup, kolko je to koštalo. 257kn (i koja lipa). Sad konzumerizam u svima radi u 6oj brzini i zbraja se koliko je to kila mesa, koliko je to burgera na okretištu, kolko kebaba se sa time može kupit. Ja pitam ako u istoj postavi odemo tipa na pizzu u neku prosječnu pizzeriju u Zagrebu hoćemo li proći išta jeftinije – ne, a restorane neću ni spominjat. Sutra idemo u kino…Cinestar…u Branimir centru…..par metara od Lars&Sven-a….hmmm kakva slučajnost…..
