Svaki rastanak sa tobom me je dotakao. I Onaj na par sati i onaj na par dana. Ali ovaj poslednji me je razneo. Suza nije bilo. Ali more besa uzburkalo se u meni. I ne Znam šta će biti kad se sretnemo, na pola puta od ponosa i želje. Hoćeš li moći da me pogledaš u oči? Da li je vredno Sve Ono što si prećutao onoga što si mi šaputao? U koju istinu da verujem? U ovu sada ili onu od pre? Kome da se nadam i šta da očekujem od života? Mislila sam da si bio iskren. Verovala sam svakoj tvojoj reči, svakom tvom pogledu, svakom dodiru. Sad više ni u šta ne verujem. Ne znam, jel je ovo košmar ili je sve ono bio samo lep san? Znam samo da se ne osećam isto, ne razmišljam isto i na svet ne gledam isto. Trudim se da ne mislim, ali i kad pomislim neka gorčina stane u grlu. I onda stegnem zube, budem jaka, oćutim. Ne plačem, jer ne znam razlog za suze. Ti si otišao i nisi rekao ništa vredno kraja. Želeo si ovo, i ja  to poštujem. Slažem li se sa ovim? Nikad me nisi pitao. 

PHOTO by ; We Heat It