Get Even More Visitors To Your Blog, Upgrade To A Business Listing >>

Kad reči ožive...

Kažu da izgovorene reči ožive vremenom. Od kad to znam, pazim šta pričam. Govorim samo o lepom. Ne spominjem tebe, ne spominjem prošlost. Ne govorim šta je bilo, već ono što je sada. A sada je ljubav. Neizmerna ljubav prožima moje telo, prolazi kroz moje vene i hrani moje srce. To je sada. To se dešava. Te reči žive u svetu u kojem sam i ja, vidim ih na ogledalu, na ormaru, na zidovima. Voljena sam.


Ako treba već nešto da oživim, hajde da oživim lepo. Hajde da oživim lepe emocije, hajde da se osećam dobro. Ja se osećam dobro. Ja se osećam odlično. Neka takve reči žive. Ne spominjem loše, ne govorim šta je bilo. Bilo je i prošlo je. Ja živim sada. Ne sutra, i ne od sutra. Moj život počinje sada.


Ako treba nečemu da dam oblik i dušu neka oživim ljubav. Prema svima. A najviše prema sebi. Ako treba nekog da volim neka volim sebe. Ta ljubav će se preneti i na druge ljude. Živeće uvek tu, između mene i svih ostalih, u vazduhu, u prostoru... Neka živi ljubav! Neka živi istina. Istina je, da sam ja ispunjena, voljena žena. Istina je da govorim ono što već jeste i što postoji. Govorim sa namerom da bude, jer čim izgovorim tako je.


Ja sam srećna. Ja sam voljena. Ja radim posao koji volim. Ja imam partnera koji me poštuje. Ja sam ispunjena. Ja sam zdrava. Ja sam vredna, hrabra, mudra... Ja sam svesna sebe i toga da sve što izgovorim tako već i jeste.





This post first appeared on Klasična Romantična, please read the originial post: here

Share the post

Kad reči ožive...

×

Subscribe to Klasična Romantična

Get updates delivered right to your inbox!

Thank you for your subscription

×