Sve je to posledica lošeg spavanja tokom noći i loše organizacije našeg vremena za taj dan. Dešava se i da noću kraće spavamo.

Tokom letnjih meseci se događalo da što ranije odemo na spavanje jer nam se organizam nije pošteno odmorio. Rezultat svega toga je činjenica da se budimo i u 3, 4 ujutru pa buljimo malo u mobilni telefon da vidimo šta ima novo na internetu. Ovakvo buđenje najviše odgovara voditeljima jutarnjih TV programa, nama smrtnicima nekad teško pada. I to najviše kada idemo na bus za školu i fakultet.

Ovu priču pišem iz vizure onih koji pišu za više internet sajtova, a usput ih ometaju i drugi ljudi koji žele još nešto na internetu da vide. Međutim, autori se ne predaju tako lako! Oni se bore da što pre završe sa svojim obavezama u zacrtano vreme i starijima hoće da poruče da uopšte nemaju vremena za njih dok se ne oslobode.

Međutim, stariji hoće sad pa sad, pa to ti je! Ja im tada uporno objašnjavam da se posao ne radi ofrlje, već krajnje ozbiljno, a on podrazumeva prikupljanje više izvora i njihovo objedinjavanje sa više informacija. Međutim, problem zbog čega se starijima više puta mora objašnjavati taj podatak leži u činjenici da oni ne znaju šta je blog, niti se interesuju za taj segment života. Smatraju ga skroz nebitnim za one koji se tim poslom bave volonterski.

I kada završimo sa pisanjem, dobijamo još jedan veći stres, a to je da starijima pružamo pomoć posle našeg završenog volontiranja. Takav je naš život i u tom trenutku ne možemo da pomišljamo na spavanje.

Dok ja razmišljam o čemu bi još pisao u ovom tekstu, isto tako imam u vidu da mi vreme za pisanje idealnog teksta polako ističe… Mislim da je i ovo što pišem zaista dovoljno, tako da vas do sledećeg teksta pozdravljam! Čitajte ove zanimljive redove!