Pre svega je važno da znate da kod lekara odete Onda Kada nemate nikakve tegobe. Kod kardiologa se ne ide samo sa problemom, već bi trebalo da već u 20-im godinama da odete na pregled.

– To je doba kada treba da vidimo koji su naši faktori rizika, kada treba da uradimo EKG, odredimo nivo holesterola i šećera u krvi…Moramo da utičemo, kako god možemo, da preveniramo bolesti – kaže dr Danijela Tasić.

Šta je to što svaka od nas može da učini za svoje srce?

. – Trebalo bi da redukujemo faktore rizika koje dovode do nastanka kardiovaskularnog oboljena i bolesti krvnih sudova i samih srčanih mišića. Postoje faktori na koje ne možemo da utičemo, to je naša genetika, naš pol i naša starosna dob. Međutim, postoji čitav dijapazon faktora na koje možemo i moramo da utičemo ukoliko želimo da sačuvamo zdravo Srce – navodi Danijela.

Ona dodaje da su važne redovne kontrole i pregledi kod izabranog lekara kako bi se prepoznali vaši lični faktori rizika (jer svi imamo različite). Onda kada nemamo nikakvih simptoma bolesti, trebalo bi da uradimo analizu zdravstvenog stanja.

1. Prestanite da pušite (jedna cigareta dnevno značajno povećava kardiovaskularni rizik, a prestanak pušenja na samo godinu dana značajno smanjuje rizik)
2. Pokrenite se (izbegavajte liftove, idite do prodavnice peške, aktivirate mišiće i onda kada sređujete vrt, usisavate kuću…)
3. Redukujte ishranu (ako smanjimo unos soli, smanjićemo arterijski krvni pritisak. Trebalo bi tokom dana da unosimo što više vitamina i minerala. Bitno je i da se hidriramo)

– Magnezijum blagorodno utiče na naš srčani mišić. On je mineral koji je dobar i za smanjenje napada migrene. SZO je uvrstila da je dnevno potrebno od 330 do 380 miligrama magnezijuma dnevno – zaključuje doktorka.

Pročitaj još:

Infarkt ubija, čuvajte svoje srce!

Šta da radite kada vam neko “slomi” srce

Odlične za oči ali i srce: Kupine, voće koje nas štiti