Pogled na facu Tomislava Nikolića oduvek mi je izazivao neko žaljenje, iako me je nesumnjivo podsećao na zlog, ali spetljanog Gargamela Koji sa mačkom Arijelom juri male plave štrumpfove.

On nosi u sebi neku seljačku patetiku (to mu je bio oduvek kec iz rukava za naš „saosećajni“ narod), spremnost na jeftin teatar što je i dokazao kada se odlučio na štrajk glađu tokom kojeg je odbijao hranu, vodu i lekove. Pomislili smo ostaće dosledan i umreti gladan i oslabljen za koju kilu, ali je on ipak posle OSAM dana prekinuo šaradu i „vratio se međ žive“.

Da mu dupe ne podnosi tvrdo i neudobno, otkrio je aprila 2011. pozivom na mirne proteste tokom kojih će se sedeti na stiroporu.

– U aprilu još uvek nije toplo da bi se bez podmetača sedelo na ladnom betonu, izjavio je tada Nikolić.

Ovakve visprene ideje kojima je tražio vanredne parlamentarne izbore me nisu začudile, posebno ne od čoveka koji je diplomirao 2006, u svojoj 54. pod zanimljivim okolnostima na Fakultetu za menadžment u Novom Sadu. Kasnije je završio i master studije, pa je postao master ekonomije. Nikolić, master ekonomije, divno.

Predsednik Srbije postao je iz petog pokušaja, 2012. godine, kada se i useljava u vilu na Dedinju. Njemu se u tih 800 kvadratnih metara toliko dopalo da ih nije napustio ni kada mu je istekao predsednički mandat.

On već šest godina boravi u njoj, a da ga ni „usranim štapom“ odatle nećemo isterati potvrdila nam je Uredba koju je Vlada donela 2. novembra i po kojoj je Tomici kao predsedniku Nacionalnog Saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom omogućeno da ostane u vili koja će se koristiti u reprezentativne svrhe dočeka gostiju, ono, jednom do dva puta u pola godine.

Dok ne stignu gosti, Toma će domaćinski u dvorištu da peče rakiju, a Dragica će u nekoj od 30 prostorija pred ogledalom zagledati bore na licu ili isprobavati blejzer sa potpisom svetskog modnog kreatora. Tašta će možda imati program rehabilitacije u jednom od dva bazena.

Novca im neće manjkati, jer Toma je i u penziji koja sa beneficijama iznosi oko 95.000 dinara (crkni sirotinjo), uz to sve račune oko održavanja i njihovog stanovanja u vili će plaćati građani. Dakle, struju, vodu, telefone, grejanje, obezbeđenje i osoblje koje će mu pomagati u obavljanju poslova… što prema podacima Vlade iznositi oko 5.000  evra mesečno.

Da ova uredba nije doneta, možda bi Tomislav opet izveo neki jeftini teatar u kom bi pretio da će da se rokne sa balkona na go beton bez stiropora, dok Dragica u pozadini vrišti, a tašta je umiruje stavljajući joj brendirani nakvašeni peškir za vrat.

Sve ovo bi naravno bio scenario osmišljen u saradnji sa supružnicom kojoj se vila nikada i nije napuštala, bez obzira što imaju luksuzan stan u Beogradu i veliku nedavno sagrađenu kuću u Tominom rodnom selu Bajčetini. Uslov da se povuče iz trke za predsednika 2017. bio je između ostalog i to da ga ne iseljavaju iz vile ili vapaj „Sve mi diraj, ali mi vilu ostavi“.

Priče „dođoša“ koje su beogradski „starosedeoci“ optužili za okupaciju

Vladina uredba koja će stupiti na snagu 10. novembra savršeno se uklapa u Vučićevu politku i mere štednje.

Možda zvuči neozbiljno, ali ova vila bi imala daleko veću svrhu (jer sa Gargamelom je nema) da su u njoj napravljene sobe za napuštenu decu ili za pretučene, uplašene žene koje nemaju kuda sa decom. U ovom slučaju ne zanima me status i istorija vile u Užičkoj 23, svaka namena bi joj bila bolja od stanovanja Nikolića sa ženom i taštom u Osamsto Kvadratnih Metara, pa makar dočekivao goste i dva puta mesečno.

Ako imamo u vidu njegove pregovaračke sposobnosti i kosmopolitski duh (čitaj seljačko patetični), ova uredba je klasično uriniranje po narodu koji je zapravo ovo i izabrao.

To mu nekako dođe kao birali ste piše iz kojih će da na vas mokre. Žalosno je što prska i po nama koji nismo odrešili ruke vlasti za ovakvo nešto.

Žalosno je što ja sad besnim i stidim se zbog onih koji su glasali za ovu bruku.

Što sa detetom treba da bežim iz ove zemlje negde gde o ovakvim stvarima nikada neću morati ni slovo da napišem. Negde gde Tomislavi Nikolići ne postoje. Bar ne u ovolikoj meri bahatosti i bezobrazluka.

Pa, jebote, ja hleb ne mogu da progutam ako sam prepodne u novinama videla fotografiju gladnog deteta. Da ne pričam o mentalnom i duševnom sklopu čoveka koji može komotno da se useli i razbašakri u Vili (14 meseci živeo bez ikakvog zakonskog osnova, od prestanka mandata do donošenja Uredbe), iako ima luksuzan stan i ogromnu kuću.

Kako ti spavaš Tomice, masteru ekonomije, osmodnevni štrajkaču glađu, kako mirno rakiju pečeš i zaspivaš?

Plašiš li se Boga kao veliki vernik koji je po useljenju u vilu 2012. prvo uneo ikone svetaca?

Šta kažeš sebi kad se ujutru pogledaš u ogledalo? (osim, to care, pišaj po narodu, on te izabrao).

Kada bolje razmislim Tomislav odlično oslikava zapišano stanje u ovoj državi gde tehnolog slaže palate u magacinu za minimalac, a grobar, upornošću stigao do predsednika države, širi svoje telo na osamsto kvadratnih metara.

Mada, da ne budem baš sitničava, ipak je preCednik gladovao osam dana odvajajući se od tela i duše, sedeo na stiroporui rekordno u 54. diplomirao na fakultetu. Nije da se nije potrudio i sve nas naučio svojim primerom kako se u Srbiji uspeVa.

Sirotinja uzvraća udarac: Šta će mi pile iz „Lidla“ danas, kad se sutra vraćam na poparu!?

The post Konačno smo skućili Tomu Nikolića da više ne mora da se muči na stiroporu appeared first on Luftika.