Žena mora da zna kada da pusti a kada da stegne svim silama i ne pušta. Žena mora da zna da kada sumnja razdire njenu dušu to nije ljubav već strah. Tada, ona mora biti hrabra. Onda mora da se suoči sa onime što je proganja. Niko nije jači od nje ako je voljena. To mora da zna. U njenim rukama je celi svet dok joj on leži na grudima. Ona mora da zna da je moć u njoj samoj. Novac nije moć. Ljubav je sve. Žena mora da zna da kada je voljena ona je poštovana, ona je moćna i ona može sve. Ona može da ga brani od briga koje senče njegovo lice, ona može da ga ljubavlju leči.

Žena mora da zna kad treba da odustane a kada nipošto da ne napušta svoj mir, svoj svet. Žena mora da razume mušku ćud, da bude strpljiva i nežna. Ona mora da ga voli kao ljubavnica a čuva kao majka. Svi muškarci večno su deca. Ona to mora da zna. Žena mora da zna kad da prećuti. Mora da zna kad nikada ne treba da ćuti. Žena mora da zna da je voljena samo ako je gleda sa sjajem u očima, samo ako njenu ruku traži dok hoda pored nje, da se ne izgubi. Sve muške duše su izgubljene, ponekad ne znaju šta žele. Žena mora da pokaže šta ume. Mora da se bori ako želi tu ljubav, tog čoveka. Ali mora da zna i kada da ga pusti da bude svoj. A on će i tada, biti njen. Ni jedan muškarac nije pravi mi ih takve napravimo. Ljubavlju, željom, i nežnošću od njih napravimo i hrabre i jake i slabe i nemoćne. 

Žena mora da zna da je on u njenim rukama siguran i da on to zna. On oseća. Kao što i ona oseća. Žena mora da zna da će on ostati ako je voli, da će porušiti sve prepreke da dođe do nje. Ako je voli. Žena mora da zna da je hrabrost vrlina i da se za ljubav treba boriti. Ali treba da digne ruke kada vidi da nema svrhe. Zbog sebe.  Žena mora da zna da može sve samo ako to želi. Žena mora da nauči kako da pripada ali i kako da bude svoja. Žena mora da zna da se daje, i da uzima. Mora da se bori za ljubav ali da u svemu tome ostane dostojanstvena.