Nisu me dovoljno mazili oni pre tebe.
Nisu me vodili na vidikovac i pokazivali zvezde,noću,kad god bi nebo bilo vedro.
Nisu me činili ponosnom.
Ni zadovoljnom.
Uvek je nešto falilo. Nekada više nekada manje.
Ali ne Zato što sam puno tražila
nego zato što su oni imali tako malo da mi daju.
Bilo je hladno, i stalno je duvao vetar pun sumnje.
Nikome nisam verovala.
Ponekad nisam mogla da verujem ni sebi.
Nisu me dovoljno ljubili, uvek sam ostajala nedoljubljena.
Nedogrljena.
Uvek je bilo nedovoljno svega.
Ljubavi. Vremena. Pažnje. Podrške.
Uvek je nešto falilo.
Samo zato što uporno tražim od ljudi ono što nisu sposobni da pruže.
Ljubav. Sigurnost. Nadu.
Nisu me dovoljno shvatili.
Sve te knjige koje sam pročitala nisu ih zanimale.
Nisu me upoznali nikada a mislili su da me poznaju najbolje.
Površnost. Sebičnost.
Ubijali su i ono malo samopouzdanja u meni.
A ti si na dobrom putu da ne radiš isto što nisu radili ni oni.
Samo što ću sada, otići prva.
Ne zato što previše tražim nego zato što ti to ne umeš. ili ne želiš da mi pružiš.
Ljubav. Podršku. Razumevanje.
