Često sam je sanjao. Nekad bi to bio san, nekad košmar. Nestajala bi pa bi dolazila. Gubila se i pronalazila put do mene. Uvek bi je čekao tamo gde sam je čekao i prvi put. Nosila bi isti kaput. Oblaci bi se razvedrili a zvezde bi se pojavile. Nekad bi samo prošla kraj mene, nekad bi mi potrčala u zagrljaj. 

To je prestalo kada sam počeo da Spavam Kraj Nje. Sad ne spavam kraj nje, pišem. Kasno je. Postaje hladno, ali ne ide mi se u kuhinju gde je toplije. Volim da je posmatram dok spava. Ustvari, volim činjenicu da sam zaslužan za njen miran san. Mnogo je nemira bilo u nama. Mnoge nemire u meni sam preneo na nju. Stalno sam jurio za nečim. I sa njom i pre nje. Ona je želela baš ovo. Samo ovo. Miran san, i da je volim. 

Možda bih sada mogao da vam pišem o sebi. Ne bih želeo da se zaljubite u Nju a da ne upoznate i mene. Ne bi bilo fer.

Danas sam ispunjen čovek, za sebe mogu da kažem da sam srećan i ne fali mi ništa. Možda, malo slobodnog vremena, i sna. Ali za nedostatak sna sam, kao što vidite, sam odgovoran. Za nedostatak vremena kriva je moja profesija. Za sreću zaslužna ona. 

Život delim na pre nje i sa njom. To sam već negde napisao, znam. Mnogo se ponavljam, gubim niti, slažem dosta činjenica jednu na drugu. Ne zamerite, nisam pisac. Nemam nikakve veze sa pisanjem, osim što sam oženjen spisateljicom. Razlog zbog kojeg sam se latio pisanja o njoj je, rekao bih, romantičan. Uskoro će pet godina od kako smo zajedno, želeo sam da joj poklonim nešto što nikada od mene ne bi očekivala. Knjigu. O njoj. Čitala je mnogo, pisala je mnogo. Ali nikada nije bila glavni lik. Ne kažem da joj je to potrebno, ali želim da joj to priuštim. Bilo je trenutaka kada sam mislio da ja ovo ne mogu, odustajao sam i vraćao se. Od mnogih sam stvari odustajao i mnogim stvarima sam se vraćao. To nije uvek bilo dobro. 

Kada sam je upoznao, pomislio sam kako nam život ne da uvek ono što zaslužimo. Ali nam nekad da nešto čak i kada ne zaslužimo. Naučio sam da cenim ono što imam, ali i da kad imam sreće pa dobijem ono što nisam zaslužio, zahvalim na tome. Kao što sam zahvalan čudu koje je nju stavilo na moj put. Nikada nisam bio romantičan. Sada radim nešto najromantičnije što sam mogao da smislim. Za nju. Zbog nje. To je moja zahvalnost.